Naš drug Petar
ne voli vetar
jer mu mrsi kosu.
Ne voli ni rosu,
ni kišu, ni maglu,
nikakvu promenu naglu.
Uvek kad je dan ružan,
Petar je veoma tužan,
strašno ga boli glava
i stalno mu se spava.
Tek kad sunce ogreje,
on počne da se smeje.
Svako od nas shvata
da je Petar meteoropata.
– Mamice, tatice, pogledajte mi lice! I stomak, ruke, noge… Svuda su crvene tačkice mnoge! Mama i tata složno vele: – Dušo, to su varičele. – Molim? To je bolest neka? Ima li joj leka? […]
Verujte mi, deco, nije šala – u mojoj bašti živi vila mala. Ima lepa šarena krila i zove se Dobrila. Voli moje mirisno cveće, ukrasne trave i drveće. sa pčelama se najviše druži, a spava […]
Jednog dana šetala sam u bašti, zamišljena, prepuštena mašti, kad začuh nepoznat glas: „Otvori nas! Otvori nas!“ Preda mnom su bila vrata sva od dragog kamenja i zlata. Pitah se otkud su se tu stvorila, […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar