U setnoj travi zaspao cvet.
Sunce zaboravilo da izgreje.
Suzom uvezan samotni svet.
A crni sneg zasipa. Veje.
Tu mlada Gojkovica jagnje doji:
Iz bele dojke – crno mleko.
Iz crnog mleka – suza bela.
Jezerom Balšićka zaziva. Moli:
„Sakrij mi lane, sestrice, kleko!“
I divlja matica stršljene roji.
Usnuo Skadar u tuzi tela.
Vezilja srmom spliće boli.
Ninaj gorom plač đurđevka; kukureka; žune crne. Ninaj gorom trk laneta. Pozleđeno sunce trne. Ninaj gorom za Trojana večera se kasna sprema: Jednogoci i dvogoci; ni Srebrenke seje nema. Krštena se duša vije u dvoseklom […]
Pobijenoj deci Goraždevca U lati ruže zenica od sjaja Biljurno zrnce rosom svetlost spaja Na ružincvetu pređica od zlata Predrag i Nenad dva jelina brata Kroz sjaktav obruč koji grad razdvaja Od uzidanih Stoje i […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar