Jedem podnevna pisma,
pijem rečenice.
Ljudima iz tvog sveta
o tebi govorim.
Reči o tebi bude pigmente,
toliko sunca u njih
unosim.
Kada govorim o tebi
onaj sam dečak na
gimnazijalnoj priredbi
koji deklamuje srcem
koje se penje pod grlo.
Gušim se od reči
koje ne smem izgovoriti
a želeo bih.
Šta si mi
i kako.
Čempres na Humu, tanak kao svirala, ni do ramena mi ne bi. Mlad kao mlado proleće. Zelen kao glad detinja. Čempres već je, slutim, visok kao uspomena na ljude koji su minuli a stajali su, […]
Zelenim, mladim rečima, kanim da te uspavljujem, dok se nehajno pripremaš da preskočiš potok noći s promišlju, radosnom, da jutro donosim u rukama. Tako đe godine minuti, hitro kao dečastvo. Moje reči gase svetiljke, utopljavaju […]
Ljudi u našim godinama ulaze u ljubav oprezno, kao neplivači u plitku vodu, kao političari u kombinacije, iz čistog straha od ponovnog voljenja, iz nesigurnosti, a oni su zanate ljubavi već dobrano izučili i mogli […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Da li me se sjećaš? Gde si bio 24 decembra 1963?