Neobična ptica htjela je k meni
ne viđevši da je prozor zatvoren.
Tupo je o staklo udarila,
ko malo dijete pijukala.
Uplašena drhtala je,
ali ipak je na prozoru ostala.
Bacila sam joj mrvice bajatog hljeba.
Pogledavši me zahvalno,
prhnula je s mrvicom na daleki put.
A ja i dalje držim
otvoren prozor s malo slame,
u nadi da će opet doći
da nas obje ugrije.
Ostavite komentar