Večeras mi je sinulo pitanje veka,
„Koje su sličnosti kaktusa i čoveka?“.
Šta je to što nespojivo uspeva da spoji,
Od raznobojnih strana da jednu knjigu skroji?
I kaktus i čoveka većinski čini voda,
Samo je jedan posađen, a drugi hoda.
I jedan i drugi odbojni su svima,
Samo kaktus odbija od sebe iglama, a čovek rečima.
I jedan i drugi zeleni su i mladi,
Ni jednom se ni drugom baš ništa ne radi.
I s jednim i s drugim u pustinju treba,
Jer su beskorisni pod okriljem neba.
Razlika doduše, velika postoji.
Razlika, koju čovek priznati se boji.
Jer kad kaktus povređuje, to nesvesno radi,
Dok se čovek najčešće tuđom mukom sladi.
Ostavite komentar