Kad žena te izda, ti na drugu tad
Uparavi pogled svoj smjeli.
Al’ bolje će biti da ostaviš grad.
Na rame torbu, i -seli!
I jezero modro ćeš naći. Ko krug
Vrbici tu turobni stoje.
Pa isplči ondje sav sitni svoj vaj
I sićušne bolove svoje.
I dok ćeš na strme se bregove pet,
Daščući gazit ćeš sporo.
Al kada se popneš na kameni vrh,
Nad tobom kreštat će oro.
Sam bit ćeš oro, preporođen sav
Na onoj planinskoj klisi;
I doznat ćeš kako na tom našem dnu
Izgubio mnogo baš nisi.
Veče crne obrve natuče. Nečiji konji pred ulazom stoje. Da nisam mladost propio juče Da se juče nismo rastali nas dvoje. Ne škripi više trojko zadocnela! Naš život ode bez traga rumena. Možda će sutra […]
On nema oči – al me vavek gleda. Ima za mene uvek reč nemuštu. On prvi šane onu miso suštu Od koje bežim ko od vatre, leda. Kad pođem za njim – osvanem sred blata. […]
Mladost mi je bila mračna nepogoda koju samo katkad sunce bljeskom probi, i u mojem vrtu sad je malo ploda, kad nakon oluje osta u grdobi. Evo već se jesen mojih misli šunja; sad motiku […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar