Osuši se ruko kleta,
Napusti površ banalnog nam sveta.
Što više redova tobom pišem,
Čini mi se da teže i teže dišem.
Osuši se ruko mlada,
Oslobodi me mojih jada.
Nek papir ko olovka najednom poplavi,
Stihovi i reči nek ostaju u glavi.
Osuši se ruko moja,
Kao vojnik posle boja.
Ne zapisuj više što ti mozak zbori,
Nemoj držati olovku, stisak svoj otvori.
Postani mi ruko tuđa,
Jer dokle si moja postajaćeš luđa.
Pripoji se nekoj tamo drugoj nameni,
Sve što nisi u meni pronađi u mojoj zameni.
Ostavite komentar