Nasloni glavu na grudi selice
negde gde su ptice ljubavne pesme zaboravile.
Kroz trepavice sipam tugu
vejem nesanicu.
Treba opojati ćoškove ulica
negde gde su ptice ljubavne pesme zaboravile
tamo treba otići
jer vratiće se selice.
Igra je završena i opet
vejem nesanicu
kroz trepavice sipam tugu
tamo gde su ptice ljubavne pesme zaboravile.
živopis sujete ispisuje vetar mrseći dugu kosu plavu rukopis kiše ostavlja trag na licu i briše se mozaik šminke izbija kolaž sećanja portret pravi se da spava fantazam saputnik buđenja slika nekakav spomenar pokušaja budi […]
Odjekuje budilnik. Praskozorje dok prvi petli teraju zlobnika. Zemljin žar vodi u svetla predvorje i budi nas glasom blagovesnika. Posle gluvog doba noći, obzorje. Sunce magičnom tajnom istočnika razvija zrake kroz noći naborje, pozvano pojem […]
„Ja volim reč o koju se otimaju dve slike“. Branko Miljković Bdi Euridika dok iščekuje Reči nesnu u Hadu obećane stihe mitskog pevača citirane. Avaj, samo Anđela sen čuvstvuje. Noć će Sonet večnosti da iskuje […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar