Kada izgubim te ja,
da li ćeš bez mene moći
da spiš: bez lipe što u noći
šumori vrh tvoga sna?
Bez mojih reči što se roje,
gotovo kao trepavice,
na tvoje grudi, na tvoje lice,
i na celo telo tvoje?
Bez mene, da te najzad tu
ostavim s tobom sasvim samu,
kao vrt kroz čiju struji tamu
miris plodova koji zru?
Zabranjeno je plakati, a da se nešto ne nauči, probuditi se, a ne znati šta sa sobom, plašiti se svojih sopstvenih uspomena. Zabranjeno je ne smejati se problemima, ne boriti se za ono što želiš, […]
Ponoć je odavno prošla. U krčmi nikoga nema, Osim krčmara starog, što zguren kraj toplog plama Pretura debelu knjigu. Na polju mrtvilo vlada, I sitna kišica sipi i gusta caruje tama! U tom se kucanje […]
1 Dižemo ruke Ulica se u nebo penje Obaramo poglede Krovovi u zemlju silaze Iz svakog bola Koji ne spominjemo Po jedan kesten izraste I ostaje tajanstven za nama Iz svake nade Koju gajimo Po […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar