Trepere žute krošnje
I lišće pada na tle;
Sve što je ljupko i drago
Prolazi, vene, mre.
Svrh krošnji gaja svetluca
Zrak sučev bolan, žut;
To leto na odlasku
Ljubi ga poslednji put.
A meni tada dođe
Da plačem u sav glas;
Ta slika snova me seća
Na našeg rastanka čas.
Rastah se s tobom a znadoh
Da ti se bliži kraj;
Beh leto na odlasku,
Ti beše bolni gaj.
Jedna se odroni zvezda sa svoje visine jasne! Ono je ljubavi zvezda Što tamo pada i gasne. Sa jabukova stabla padaju hrpe cveta, Vetri stižu i tim se Igraju, vesela leta. Labud ribnjakom kruži I […]
Danas, draga, reci meni: nisi l’ možda lik iz snova što ga sparnih letnjih dana rodi mašta pesnikova? Ali ne, ustašca takva, takvu čar što okom gori, tako milo, slatko čedo – pesnik ne zna […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar