Trepere žute krošnje
I lišće pada na tle;
Sve što je ljupko i drago
Prolazi, vene, mre.
Svrh krošnji gaja svetluca
Zrak sučev bolan, žut;
To leto na odlasku
Ljubi ga poslednji put.
A meni tada dođe
Da plačem u sav glas;
Ta slika snova me seća
Na našeg rastanka čas.
Rastah se s tobom a znadoh
Da ti se bliži kraj;
Beh leto na odlasku,
Ti beše bolni gaj.
Otrovane su mi pjesme. Da l’ drukčije može biti? U moj život, kad je cvao, Počela si otrov liti. Otrovane su mi pjesme. Da l’ drukčije može biti? Srce mi je puno zmija. A uz […]
O ljubavi su pričali mnogo oko stola čajnog. Gospoda s gledišta estetskoga, a dame s osećajnog. Ljubav platonska nek je, mršav savetnik reče tako. Žena mu se ironično smeška al’ ipak uzdiše lako. Kanonik bobonji: […]
Otrovane su mi pesme. Da l’ drukčije može biti? U moj život, kad je cvao, Počela si otrov liti. Otrovane su mi pesme. Da l’ drukčije može biti? Srce mi je puno zmija. A uz […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar