Jedna se odroni zvezda
sa svoje visine jasne!
Ono je ljubavi zvezda
Što tamo pada i gasne.
Sa jabukova stabla
padaju hrpe cveta,
Vetri stižu i tim se
Igraju, vesela leta.
Labud ribnjakom kruži
I peva, i pesma zvoni
Sve tiše, i pevac beli,
U grob vodeni roni.
Sve je nemo i mračno!
Cvet je razduvan ceo,
Zgasla je zvezda i s pesmom
Poton’o labud beo.
Hajnrih Hajne (Heinrich Heine) (rođen 13. 12. 1797 u Dizeldorfu, † 17. 2. 1856. u Parizu) je bio jedan od najvećih nemačkih liričara XIX veka. Zbog naprednih pogleda dela su mu za života bila zabranjivana […]
U obliku nejednakom Blizu tebe uvek stojim Uvek tužim i ti uvek Bol zadaješ grud’ma mojim. Kad kroz bašte mirisave Leti hodiš hodom milim, pa leptira zgaziš malog, zar ne čuješ kako cvilim? Kad uzbereš […]
Čemu ta jedina suza? Samo mi pogledu smeta. U mom je ostala oku Od starijih, proslijih ljeta. Mnoge joj sestrice sjajne Tako zginuše redom. Zginuše u noći i vjetar S radosti mojom i bijedom. Zginuše […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar