Tamo iza brda onih
napisah pesmu jednu ja!
Bejah u zanosu, ne znam ni sam
i hteo sam pesmu da joj dam;
dušmani je zgaziše, uprljaše joj ime.
Molio sam da se vrati,
da joj zanos novi dam,
al’ nije više ta pesma, nisu te rime.
Tamo iza brda onih,
gde srce žudi i pogled mami,
izgubih osmeh ja
i nestaše oni plami;
dušmani se poigraše, promeniše kraj.
Ja bih hteo da ga vratim
da opet srećom sja,
al’ nije više taj osmeh, nema onaj sjaj.
Tamo iza brda onih,
gde se jezero plavi
i obale povezuje most kameni,
tiranin pobedu slavi.
Njihova pobeda, moji su jadi,
njihovo slavlje, moje su rane.
Tamo je moj dom porušeni,
tamo je moje Orlane!
Ostavite komentar