Da li si sestro, rasla na livadi
s vetrom koji se mlad zamrsi u cveće
pa ti je lice kao da ga gladi
krilom senke leptir sto usnu proleće.
Da li si sestro rasla kraj žala
pa su ti oči šumne kao more,
pa su ti dojke kao dva vala
što igranja ne umore.
Ili si došla iz topih ruda
iz bakarnih žica, iz tamne lave
pa ti je glas tunel pun čuda
a suza tela, nemir poplave.
Ili si rasla međ peskom zlata,
na dnu reke, u korenju vode
pa su ti ruke oko mog vrata,
dva mala izvora žedna slobode.
Želela bih da se uvek sećam Srećnih dana naše ljubavi Tada je život bio mnogo lepši I sunce blistavije bilo no danas Uvelo lišće slaže se po zemlji A ja te još nisam zaboravila Uvelo […]
Sa pogledom ugašenim, s prekrštenim rukama, na mrtvačkom odru svom ležao sam međ’ vama. Vi ste moje bledo lice rosnim vencem obvili, i o mojim bolovima sa uzdahom zborili. Ja sam sluš’o reči vaše s […]
Pesniku viču: „Videli bismo te kraj tokarskog banka. Šta su to stihovi? Znamo tu priču! A biće za rad-petlja ti tanka.“ Možda od zanimanja svakog za rad nas mnogo tog veže. I ja sam fabrika. […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar