Kako da dušu sputam, da se tvoje
ne takne? Kako mimo tebe njom
da grlim druge stvari i daljine?
Ah, rado bih da sklonim je na koje
zaboravljeno mesto usred tmine,
u neki strani, tuđi kutak, u kom
neće je tvoje njihati dubine.
Ali ipak, sve što dodirne nas dvoje
kao gudalo nas neko spaja, koje
iz dveju struna jedan mami glas.
Na kom smo instrumentu? Ko nas satka?
I koji ovo svirač drži nas?
O, pesmo slatka.
http://www.youtube.com/watch?v=pzbWgKyS5TQ
Kako sam samo osetio sve što rastankom zovu. Kako znam i sada: nepreboljeno i jezivo nešto tamno, što tkanje nekog lepog sklada kida, još jednom pružajuć ga amo. Što bespomoćan bejah gledajući ono što mene […]
Dodirne dušu skoro svaka stvar, odasvud bruji spominjanja glas. Poneki dan što prođe stran za nas u budućnosti stigne tek k’o dar. Ko meri naš doprinos? Da li ko od prošlih, starih leta nas raspreda? […]
Kad bi se utapala, ja bih te spasio, umoto u deku, sipo vrućeg čaja. Kad bih bio šerif, tebe bih uhapsio, držo te u ćeliji, pod ključem, do kraja. Kad bi bila ptica, zvučnike stišo […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar