Vi koji zvukom razasutih rima
slušate uzdah što beše srcu hrana
u prvoj tlapnji mladenačkih dana,
kad delom drugi čovek bejah svima,
različit stil što plače i misao ima
zbog pustih nada i zbog pustih rana,
nadam se da će shvatiti kom je znana
iskustvom Ijubav: oprost molim njima.
No svako je dugo, sada dobro vidim,
o meni brblj’o i tiho i glasno,
pa sam se sebe često sramim jako;
l plod je mojih tlapnja da se stidim,
i da se kajem, i da spoznam jasno:
kratak je san na svetu htenje svako.
Ostavite komentar