Lukavstvo

Ima jedna neman gadna,
što inteligentno ume da se množi,
u narodu od davnina oni su poznati,
zovu se vukovi u jagnjećoj koži!

Njima su uvek namere dobre,
pa tako skrivaju perfidne zlobe,
nego vreme i za njih radi svoje,
pa počnu da plaše ko prave spodobe.

Koriste smelo taj umni aparat,
pekli su dugo svoj prljavi zanat,
nadam se da će i oni k’ svesti da dođu,
pa za nečim dobrim da bar malo pođu.

Prevarili jesu, i to mnogo puta,
jer i naša pamet ume da zaluta,
njima na savest, nisam tada znao,
kome oni služe, a to je anđeo pao.

Uvek je čudno, deluju dobri,
al’ nesvesno u meni neki čudan osećaj hodi,
nek za nauk nam bude da pazimo jasno,
i kad pogrešiš nekad, ne znači da je kasno.

Nešto mi kaže, drugu pesmu smisli,
jer ružne mi teme, priljaju misli,
i sveci nas uče ne budi grub,
no mudar ko zmija, bezazlen ko golub!

Dalje ću tiho, dignute glave,
teško će me plašiti te njihove strave,
vreme i za njih vrlo jasno kaže,
sve su to bile lažne ambalaže.

Aуторска права / copyright © Татјана Веснић

Tatjana Vesnić