Preci

Moj slavni predak, diktira u pero,
sine ljubljeni, kroz život idi smelo,
nikada ne mari za lažno odelo,
i dobro zapamti šta je Božije delo.

Moj slavni predak, pred neprijatelja stade.
Dalje nećeš moći, ovde su blokade.
Znam ja vaše džihade i Ade,
čuj, pa meni život, živi Bog dade!

Moj slavni predak, znao je da prašta,
duša je njegova kroz zlo prošla svašta,
no ne znaju oni da povredit’ ne mogu,
nikoga sem sebe, pa nek vežbaju jogu.

Moj slavni predak, istinu je znao,
jer je silu slavnu, srcem upoznao.
Govore njemu da istine su dvije,
pa ne može to tako, onda jedna nije!

Moj slavni predak, zbiniti se nije dao,
pred ikonom Sveca uplakan se ogledao,
pred Gospodom živim, iz srca se kajao,
i sa lažju sveta nije se spajao.

Prolazili tako, vekovi brojni,
malena zemlja, napadi gnojni,
satirali prvo ognjišta i telo,
al’ duša naših predaka, držala se smelo.

Došla su sada druga vremena,
Zavet svima nama, neka je opomena!
Jer sada je borba misleno jaka,
i ono što nam nude, da ne bude kvaka!

Budimo jaki jer mržnja je slabost,
ali ne prihvataj druže ničiju banalnost,
istinu zapamti i ne daj da te zbune,
jer će vetar razum, ko suho lišće da ti dune.

Naš slavni predak, znao je da voli,
i da se po svojim njivama sokoli,
u pogledu njegovom, ko da večnost sija,
znao dobro on je, šta to duši prija!

Zapamtimo braćo, ko su preci naši,
istorija govori da l’ ih iko plaši,
jer ima sila neka u ovome rodu,
i samo slogom dišimo istinsku slobodu!

Aуторска права / copyright © Татјана Веснић

Tatjana Vesnić