Ništa neću da joj kažem
jer neću.
Ona je jedna neozbiljna
najobičnija balavica.
Mi stariji,
mi iz osmog razreda,
stavimo ruke u džepove
i zviždućemo kroz zube.
Baš nas briga za te devojčice.
Ništa neću da joj kažem
jer neću.
Ali ako pogleda nekog drugog,
postaću najgori đak u školi.
Svako ima neku tajnu: šu – šu – šu… Neko lepu i beskrajnu, neko tužnu ili smešnu, neko zlu. Neko svoju tajnu slaže. Neko odmah mami kaže. Neko svoju tajnu ne bi ispričao ni u […]
Opraštamo se, opraštamo se i strašno dugim nogama odlazimo u svet. Ti u svoju mladost onuda iza fabrika, iza pristaništa i mosta, niz raskršća koja se razilaze kao posvađani ljudi. Ja u svoju mladost onuda […]
Ja mislim da smo svi redom iz lepe ljubavi rođeni, ogromne, čudne i drhtave kao jasike zelene. Posle su došle kolevke, cucle i zubi, i ostalo. I noći kad smo kmečali. I pelene. Pelene. Pelene. […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar