Obične smrti i herojske smrti
i pesničke smrti od omče i metka,
nek te ne zbunjuju, zemlja se vrti,
smrt je, u stvari, život ispočetka.
Neko će drugi, neznan i drag,
još lepše pesme da ti piše.
Za svakim od nas ostane trag,
travka nad glavom kroz koju diše.
Možda smo bili ptica nad morem,
u Podmoskovlju breza tanušna.
Možda ćemo biti čempres međ borjem.
Život je velik! Smrt je majušna.
Recimo da je otišla iz grada u nepredvidivu večer i da su joj zameli puti. Recimo da su boje kojima sam je slikao bile nestalne i da su izčilile sa kože. Recimo da je odlučila […]
Kad dođe čas, Bože, da se odmetnem, na drugu obalu, među svoje, pomozi, na čas, bar, da sretnem sve one što se susreta boje; šta ću im reći, šta prećutati, kakva će vest od mene […]
Jedem podnevna pisma, pijem rečenice. Ljudima iz tvog sveta o tebi govorim. Reči o tebi bude pigmente, toliko sunca u njih unosim. Kada govorim o tebi onaj sam dečak na gimnazijalnoj priredbi koji deklamuje srcem […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Nad svim će pesma uzmoći
Glasove zvučne, umilno-pitke
Ko izvor vode, dok teče
Pokreće zore i sklapa veče.
Sa ove i one strane
Novog i pra nekog sveta
Uvek će nekom prvinom
Uz liru biti poeta.
03.02.2021. Svetozar Savković