Zemljo večite lepote i svečanog pira,
Ushićenih bića i neopisive krasote.
Zemljo bistrih umova i duševnog mira,
Da ne videh tebe beše velike greote.
Raskošne ulice tvoje glavu mi hlade,
Novi Sade.
Gde god poš’o, nešto me k’ tebi vuče,
Sila tvoga centra dokopa se mene.
Van tvojih odaja mnoge muke muče,
Kad nema me u tebi sve nizbrdo krene.
Od kad nema nas, nema mi ni nade,
Novi Sade.
Kad ne budem imao kuda, tebi ću doći,
Kad ostanem sam, u tebi sreću tražim.
Do tvog puta, kroz trnje ću proći,
Radujem se trenucima dražim.
U tebi moj korak stade,
Novi Sade.
Ostavite komentar