Pustiću te
jednog jutra
kada se izgubiš
u mojoj glavi
i postaneš deo ambisa.
Pustiću te,
jednog sutra
iz svih mojih misli,
iz svih mojih spisa.
Pustiću te
u daljine nepoznate.
Nekom drugom budi sreća,
nekom drugom deo mira.
Pustiću te.
Znam da moram,
da li iz ljubavi
ili iz hira.
Pustiću te
u zlati sumrak
ili tamnu zoru.
Neću žaliti što si tuđi
i što plivaš u tuđem moru.
Pustiću te,
ali živećeš u stihovima
jer ti si satkan od papira i tinte,
a mene je sudbina
zarobila u svoje,
bez izlaska,
lavirinte,
pa me
kida,
guši,
grebe.
Pustiću te,
znam da moram,
a ja puštam sve
osim tebe.
Ostavite komentar