Nikad se ne zna ko koga lovi,
ko kome kada zamku sprema,
koji su oni, koji su ovi,
gde zverki ima a gde nema.
Tako je to u pravom lovu —
lovac u žbunu, a zec na krovu.
Kada bi zečevi imali puške
sa svojom naravi, toplom zečjom,
oni bi gađnli samo kruške
kao u bajci najlepšoj, dečjoj.
Ni za kakve na svetu novce
zečevi ne bi lovili lovce.
Nikad se ne zna ko koga lovi,
ko kome kada zamku sprema,
koji su oni, koji su ovi,
gde zverki ima a gde nema.
Volim te samo toliko koliko mogu da te prežalim Od težine reči vazduh se sabija i naša ljubav se puni ekrazitom Što god si dalje to je veći prostor što pripada nama i svet izgleda […]
Kad je Sveti Sava išao po zemlji, Još pre svoga rođenja, Dok se zvao Rastko, Kao što ide i sada, Samo ga ne vidimo, A možda je to bilo i docnije. Krenuo je Savinim stopama, […]
Sutra, kad se polje zabijeli od zore, Na put ću poći. Znam, ti me čekaš tamo. Ići ću kroz šumu, ići preko gore, Jer ne mogu dugo da ti nisi sa mnom. Zadubljen u misli, […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar