Plahe sjeni su iz noći isplivale
i stale plesti svetlosti mrežu.
S zlatnim takama zoru su prizivale
i svojim nitima do sunca sežu.
I jutro ovo radosti je dalo,
pa je igru malu priuštilo sebi.
Jedno ribarče snom je zalutalo,
u snu se smeši uhvaćenoj ribi.
I ništa se čudno desilo ne bi,
da ne beše već svanulo danče.
Iz sna se trgnu, al’ ribe ne bi;
ah, prokleto da si i ti lažno sanče.
Sjajno sunce već poruku šalјe;
vredni ratari snopove vežu.
Plahe sjeni su otišle dalјe,
šireći svoju svetlosti mrežu.
Ostavite komentar