Osveta u ljubavi, istina il’ laž;
Šta nam to govori, kakva je to draž?
Osveta u ljubavi, šta to stvarno znači;
Da l’ s ljubavlju il’ sa mržnjom zrači?
Naneta bol, patnja i večita tuga,
Posle teške kiše ne beše mi duga.
Razapeto srce i ubijena duša,
Knedla u grlu i stegnuta guša.
Povreda iznutra, zašto da se svetim?
Da jurim, da gonim, da u prazno pretim.
Preživeo sam najgore, nikad zlo za zlo,
Dobrim ću da vratim, zlo – ne umem ja to.
Ono što sam voleo ne teram da pati,
Kako da se operem, treba pred Boga stati.
Ko me bude kamenov’o, ja uzvraćam hlebom,
Ne prljam svoj obraz, nikad sukob s nebom.
Ne gledam sa mržnjom nešto što sam voleo,
Nekog s kim sam najlepše trenutke proveo.
Ne mogu da grešim dušu, tebi da se svetim,
Krenem pa stanem, svega našeg lepog se setim.
Boleće te mnogo srećo, ono što je nekad mene,
Neću ja – život će, pažnja i trud mora da se cene.
Želim ti sve dobro, što manje da patiš,
Živote, nemoj mnogo grubo da joj vratiš.
Ostavite komentar