Odaje

Dušan Matko

U tvojoj blizini odavno ja nisam,
Moje mesto pogrešnima daješ.
U teškim vremenima ostah sam,
Oprezno, nemoj sutra da se kaješ.

U odajama tvojim, ko me sada menja;
Ko je sada gospodar tvoga prestola?
Noći bez tebe prava su strepnja,
Za tvoju ljubav potrebna je dozvola.

Mnogi te požele, a retki te dobiju,
Nisi ti za svakog, nije te svak’ vredan.
Nakon naše ljubavi dobih fobiju,
Plašim se, a ljubavi sam željan.

Odaje, pazi kome ljubav prodaješ;
Kome celu sebe u žaru predaješ.
Odaje, bojiš li se nečije izdaje?
Sjaj u oku najdublja osećanja odaje.

Imao sam čast da budeš kraj mene,
Umeo da osvojim, al’ ne i da čuvam.
Bez tebe sve mi nizbrdo krene,
Često sa sobom u mislima se rvam.

Budi oprezna, svesna svoje vrednosti,
Budi pravi komandant svojih odaja.
Otvorenih očiju, široke preglednosti,
Ovaj svet je prepun zmija i aždaja.

Dušan Matko

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*