Bol, ne pesma

Dušan Matko

Kad je vidim u trenu umrem,
Gubim se, sve redom kunem.
Beži, senko moje ruže!
Boli kad je nema, druže…

Nek sam slep, nek mi korak beži,
Tuđu da je gledam ne smem.
Kad je vidim, sve u meni reži,
Razum odjednom posta’ nem.

Mir u meni strepiš,
Pališ vatru gneva.
Propašću mi pretiš,
Da sve ovo samo sneva.

Dušan Matko

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*