Na stanici, gde vazduh čelikom odiše,
sretoh tvoje oči pune tuge čemera i jada.
Imali smo draga nekad mnogo više,
ostala je samo od ljubavi nada.
Krupne suze tvoje, kao kapi kiše,
nateraše mene da zaplačem tada
Imali smo draga nekad mnogo više,
ostala je samo od ljubavi nada.
I dok trava veselo po brdima se njiše,
izgubiše se dva jagnjeta iz velikog stada.
Imali smo draga nekad mnogo više,
ostala je samo od ljubavi nada.
Hoćemo li dozvoliti da vreme izbriše,
te prelepe dane u krajoliku javorovog hlada.
Imali smo draga nekad mnogo više,
ostala je samo od ljubavi nada.
Ostavite komentar