Na tebe mislim kad u zvezde gledam.
Pred tobom srce odma’ bih da predam,
a ti kao knjiga sa bezbroj strana,
još uvek nova i nepročitana.
Mnogi su pokušali da te pročitaju,
zašto su pokušavali i sad se pitaju.
Nisu shvatili šta piše na prvoj strani,
dalje da čitaju, tvoje srce brani.
Naleti moji da te osvojim bili su snažni,
naspram njih, svi ostali bilu su lažni.
Drugi, neogrebano srce izvukli su svoje,
na hiljade komada rastrgano moje.
Lek za moje rane imaš samo ti,
okreni mi drugu stranu, moja svetlosti!
Ne dozvoli, pored reke da osećam se žedno,
nek se srca naša spoje i kucaju kao jedno.
Ostavite komentar