Od svega što se u glavi krije,
od svih čuda što se tu množe,
poljubac je najdivnije
čudo što ti se desiti može.
Kad se, kružeći ovim svemirom
bezbrojnih srca, putanjom dugom
dva srca ozare istim nemirom
i oglednu se jedno u drugom,
tada i glave malo zastanu
s krunicama od rosnog klasja,
a usnice se sretnu i planu
plamičkom poljpca što svet obasja.
I tako kroz dva tela poteče
svetlost što stvara novu planetu,
jer, poljubac je, kao što reče
pesnik, najlepši susret na svetu!
Zvoni, zvoni zvono na voli: Hej svi na vašar u Topoli! Buljuci naroda, kola i stoke čim sunce prhne sa rodnih grana, povrvi svetina sa svih strana. Drumom, kroz polja i kroz potoke- buljuci naroda, […]
Plači, Voljena Zemljo i Suzama osvetli Misao koja tinja u svakoj našoj želji Od svih Suza koje sad kaplju po Planeti najtužnije su Dečje Suze u Mojoj Zemlji. Ko će, i čime, da plati tolike […]
Ja, Rab Božji, Srbin, sa prosedom bradom izjavljujem radovoljno kroz lance i žicu pred svedocima Silom, Mukom i Nepravdom da sam kriv i da priznajem krivicu! Kriv sam što sam neko, a ne niko i […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Hvala sto ste me sapsili 1. iz srpskog