Od svega što se u glavi krije,
od svih čuda što se tu množe,
poljubac je najdivnije
čudo što ti se desiti može.
Kad se, kružeći ovim svemirom
bezbrojnih srca, putanjom dugom
dva srca ozare istim nemirom
i oglednu se jedno u drugom,
tada i glave malo zastanu
s krunicama od rosnog klasja,
a usnice se sretnu i planu
plamičkom poljpca što svet obasja.
I tako kroz dva tela poteče
svetlost što stvara novu planetu,
jer, poljubac je, kao što reče
pesnik, najlepši susret na svetu!
Belo brdo meseca ozari zemlju. Da se med prospe iz svih košnica u selu, ne bi noć bila sladja. Noć ili dan, ili oboje: noć kao dan, samo lepša. Sad i vrbe u dolji liče […]
Nanizane duž reke i potoka ko prazna puževe školjke, ćute zaboravljene vodenice po urvinama mog zavičaja. Žalosne vrbe nad njima raspliću dugu kosu. Korov spolja, paučina iznutra. Puteljci i potoci davno izjednačeni: ne zna se […]
Ja, Rab Božji, Srbin, sa prosedom bradom izjavljujem radovoljno kroz lance i žicu pred svedocima Silom, Mukom i Nepravdom da sam kriv i da priznajem krivicu! Kriv sam što sam neko, a ne niko i […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Hvala sto ste me sapsili 1. iz srpskog