Žeđ me u podne
vodi u mali gaj
u biljnu trlu
Duša tišine sluša
To biser ladne vode
peva u mom grlu!
Koliki li je prešao put
taj gutljaj meda
ta čista krvca
od srca zemlje
do mog srca?
Koliko li je puta bio
u stanju vodene pare
magle i snežnog praha
Koliko li je puta žuborio
u grlu bogataša
u grlu siromaha?
Čas je srž stene
čas behar snega
čas duša zemlje
što nebom luta
O kad bih poživio toliko
da jedan isti gutljaj vode
popijem dva-tri puta!
Ja tugujem i šta je tu smešno, zaljubih se, prvo pa pogrešno. Nije meni što mi duša pati već što ona neće da me shvati. Ja suzama pojim žedne cvrčke, a nju drugi vuče za […]
Tek kad san sklopi decje glave ruse i kad goluždravi Vlašici ozebu Ratar i njegova žena sastanu se u cardaku i na zemlji i na nebu. Ruke što su vazdan milovale gvožde sad na njenim […]
Uzalud će mi trave bajati I suncokreti na koje ličim. Svi kada zađu, ti ćeš stajati U krugu što se ne briše ničim. Ko god mi svrati na konak sniće Sunce u ptičje perje skriveno. […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar