Najzad se ruke uhvate za trbuh
Da trbuh od smeha ne pukne
Kad tamo trbuha nema
Jedna se ruka jedva podigne
Da hladan znoj sa čela obriše
Ni čela nema
Druga se ruka maši za srce
Da srce iz grudi ne iskoči
Nema ni srca
Ruke obe padnu
Besposlene padnu u krilo
Ni krila nema
Na jedan dlan sad kiša pada
Iz drugog dlana trava raste
Šta da ti pričam…
Polje kao svako Dlan i po zelenila Mlad mesec kosi Pšenicu selicu Dva ukrštena sunčeva zraka Slažu je u krstine Kos naglas čita Tajna slova rasuta po polju Božuri stasali do neba Služe četiri crna […]
Očiju tvojih da nije Ne bi bilo neba U malom našem stanu. Smeha tvoga da nema Zidovi ne bi nikad Iz očiju nestajali. Slavuja tvojih da nije Vrbe ne bi nikad Nežno preko praga prešle. […]
Hodaš čitavu večnost Po svome ličnom beskraju Od glave do pete i natrag Obasjavaš sam sebe U glavi ti je zenit U peti smiraj sjaja Pred smiraj puštaš svoje senke Da se izduže da se […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar