S jeseni kad lišće požuti,
I kad ptice odu na jug,
I kada sve zamre,
U meni se javlja nešto,
Nšto novo što dosad osetila nisam.
Kada sve požuti i
Kiše hladne padnu,
Svi spavaju,a ja se tek iz sna budim.
Šta li me to budi?
Da nije tuga?
Za minulim danima jednog setnog leta.
S jesen kad lišće padne,
I kad ptice odu na put,
Ja setna gledam u nebo i Boga molim da vreme vrati.
Ostavite komentar