Moje pesme
stidljivo kucaju na tvoja vrata
da se pred tobom poklone:
hoćeš li mi otvoriti?
Moje pesme imaju
zvuk svile poput šuštanja
tvoje haljine u predvorju
Moje pesme mirišu
kao ljupki zumbul
u tvom vrtu.
Moje su pesme u boju
krvi odevene,
u boju haljine tvoje
šuštave i sjajne.
Moje najlepše pesme
blistaju,
one su kao ti!
Pred vratima stoje
da ti se poklone:
hoćeš li mi otvoriti?
Ostavite komentar