Sećanja

Dušan Matko

Vratiš li nekad vreme unazad?
U dane kad smo bili skupa.
Da li me se setiš katkad?
Srce moje neprestano lupa.

Možda ponekad razmisliš o svemu,
Šta bi bilo da smo i dalje zajedno.
Da li tražiš rešenje u problemu?
Znam da ti sada nije svejedno.

Sreća naša beše obostrana,
Osmeh tvoj širok kao obala.
Naše je priče zadnja strana,
Ova ljubav oboje je procvala.

Vratiš li film na početak,
Kad sam bio razlog tvoga keza?
Od tebe primio sam metak,
Još krvarim od tvog reza.

Da l’ te u snovima ljubim?
Na tvom ramenu spavam.
Pogledom te skroz pogubim,
Znaj da i ja isto sanjam.

Da li nekad pustiš suzu
kada našu sliku vidiš?
Da l’ te emocije obuzmu?
Da pokažeš se stidiš.

Kada našom stazom kreneš,
Zastaneš li na trenutak?
Sa nje možda skreneš,
Da izbegneš naš kutak.

Naša slika na zidu stoji
kao sećanje na sreću.
Dane bez tebe broji,
Pamti sreću nikad veću.

Pitaš li druge za mene,
Gde sam sada i sa kim?
Za koga krv struji kroz vene,
Da sam tuđi, miriš li se s tim?

Znaj da te još uvek volim,
ali ne želim pored sebe.
Ne vraćaj se, to te molim,
Nikad nikog kao nekad tebe.

Dušan Matko

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*