Tražim te kao u plastu sena iglu,
Tražim kao u jajetu dlaku,
Kao dobro u lošem čoveku,
Kao zlo u dobroj osobi.
Kuda lebdiš, kojim putem obitavaš?
Kojim drumovima lutaš, kaži kud’ se skrivaš?
Stojiš kao ćup sa blagom na kraj duge,
Svrati nekad, baci u senku osećaj tuge.
Teško te je naći, biraš s kim se družiš,
Zašto nisi pokraj mene, podršku mi pružiš?
Zaustavi mi kiše, oblake mi skloni,
Sunce mi donesi, nevreme mi goni.
Nisi bila sa mnom, skretanje mi mašiš,
Patnju mi doneseš, anđele mi plašiš.
Vedre dane mi pokloni, ko Boga te molim,
Moj je život drvo puno jada s granama golim.
Pala si u senku tame, od kad nema moje dame,
Cvetao pa venuo, sada vidim samo crne dane.
Da l’ je sreća nešto veća od tuge lepog cveća,
Od golog zimskog drveća što prazninu oseća.
Ne znam gde da tražim, al’ predaje nema,
Preći ću sto brda, sto gora, ako tako mora.
Ako te ne budem našao, sam ću te stvoriti,
E pa neće ova tuga mene više moriti.
Ostavite komentar