Postoji li lek za dušu,
Da otkloni bol sa srca?
Odnese vetrove i sušu,
Mozak i srce, večita vrpca.
Kažu ima leka, ime mu je vreme,
Prvo patiš, onda nosi sve probleme.
Može li stvarno da zaleči moju ranu?
Pucanje konaca i otvaranje zauvek da stanu.
Vreme leči sve – tako mi svi kažu,
Ništa me ne prolazi, sigurno me lažu.
Vreme leči sve – to je samo mit,
Dosta mi je svega, svega sam već sit.
Kako vreme prolazi bude ti sve lakše,
Sve će ići nabolje, ljudi, ma ko to kaže?
Vreme nije lek, nije deo medicine,
Ima li protiv slomljenog srca vakcine?
Nema leka za me’, nema mi ni spasa,
Derem se, vrištim, ostajem bez glasa.
Sa bolom sam se, eto, navik’o da živim,
Hodam zemljom sam, hodam svetom sivim.
Vreme nije doktor, nije deo leka,
Da te nešto prođe mora da se čeka.
Ne prođe te nikad, samo dalje živiš,
S bremenom se miriš,
Udarac naučiš da primiš.
Ostavite komentar