Laki miris naše postelje prožeće,
grobnice duboke biće nam divani,
okruživaće nas neobično cveće,
što za nas procveta nekoj lepšoj strani.
Dok poslednji žar im troši čežnja ista,
dve ogromne baklje naša srca biće,
i u blizanačka ogledala čista,
u dva naša duha – sjaj dvostruki liće.
U veče od plave i rumene tajne
grcaće nam dugo tuge oproštajne
da u istu munju salije nas strasnu;
Anđeo će, potom, vrata da otvori,
i veran i vedar, ponovo razgori
ogledala mutna i plamen što zgasnu.
Ostavite komentar