Tvoj hod u pregibu svetla ti odela
Liči mi na onu hladnu igru zmija,
Kad se mirno kreću pod štapom mađija
I podižu glavu iz spleta svog tela.
Ko talasi mora golubije boje,
Ko nemilosrdni vali žuta peska –
A odozgo nebo bez sjaja i bleska –
Tako raste i sjaj te hladnoće tvoje.
Nikada očiju tih – ledna otkrića
Ne otkažu svoju zagonetku bića:
Tu svingu koja je – anđelskoga roda.
Sja ko čelik, zlato i drago kamenje,
Ko u mraku prazno zvezda treperenje –
Žena što nikakva ne donosi ploda.
Priroda je hram gde mutne reči sleću Sa stubova živih ponekad, a dole ko kroz šumu ide čovek kroz simbole što ga putem prisnim pogledima sreću. Ko odjeci dugi što daljem se svode u jedinstvo […]
Slobodni čovječe, ti vijek ces ljubit more, to svoje ogledalo. U bibanju, što mine, ti dušu motriš si u beskraju pučine. I duh tvoj ponore zar nema jos i gore? Ti volis roniti u njedra […]
Stižeš li sa neba il iz večnih tama? Tvoj pogled, božanstven i ispunjen tminom, Lepoto! I dobro i zlo nosi nama, Pa te zato mnogi porede sa vinom. U tvom oku Sunce zalazi i sviće, […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar