Tvoj korak

Tvoj hod u pregibu svetla ti odela
Liči mi na onu hladnu igru zmija,
Kad se mirno kreću pod štapom mađija
I podižu glavu iz spleta svog tela.

Ko talasi mora golubije boje,
Ko nemilosrdni vali žuta peska –
A odozgo nebo bez sjaja i bleska –
Tako raste i sjaj te hladnoće tvoje.

Nikada očiju tih – ledna otkrića
Ne otkažu svoju zagonetku bića:
Tu svingu koja je – anđelskoga roda.

Sja ko čelik, zlato i drago kamenje,
Ko u mraku prazno zvezda treperenje –
Žena što nikakva ne donosi ploda.

Šarl Bodler

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*