Nismo pijani. Trezni smo, čini se, svi.
I, verovtno, zaista jesmo poete,
dok sklapamo čudne sonete,
i s vremenom razgovaramo na “vi”.
I eto ploda – rakete, slike leteće.
I eto ploda: stih pompezan to je…
Crtaj, crtaj, bezumno stoleće,
tvoje vojnike, ljubavnike tvoje,
poloči njinu savremenu slavu!
Zašto je istina, ipak – neistina,
zašto nas ona povlači za skut…
I niski tvoj genij noge bi zdrobio,
sve da bi šezdeseti saznao put
i čudne rezultate lutanja dobio.
Josif Brodski poezija ⇒ ČITAJ „Postoje zločini gori od spaljivanja knjiga. Jedan od njih je ne čitati ih.“ „Svaka spisateljska karijera počinje kao traganje za svetošću, za samousavršavanjem. Pre ili kasnije, a po pravilu […]
Ne, ne postadosmo gluvlji i žuti, baš ista reč nas kô i pre prene, naši su kô i pre tamni kaputi, i ne vole nas iste žene. Opet nam igra – vremena davna u amfiteatrima […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
I, verovatno, zaista jesmo poete,