Divim ti se kao mudrac zvezdama,
blistavoj lepoti krakova sjajnih.
Kako dopire obris tvoj daleko,
kroz vasionu u beskrajnom letu?
Zrak ti nežno miluje lice,
dok srce mu moje zavidi pravo.
Ali moram poklon da naklonim,
pa nekako da mu se požalim.
Da je meni zračak da budem,
pa niz kosu veđu, bez straha,
jedan krug, samo jedan kradom,
da zanosno prošetam vešto.
Da osetim osmeh, veseo drag,
Tajnu lepote tvoje da znam.
Nije mi lako, uzdam se silno,
da ću postati nežni plam.
Umesto kapi nebo je u ruci, u tački jednoj, gde vreme stoji. S’ vetrom prkosno sjurilo se, dok dudovi lepršaju u gorčini. Oblaci tminu, štošta donose. Otkinuše i jedan svetli dan. U imaginaciji ljudi su […]
Na raskršću me šibnu snažno, lepota, susreta ogledala naših. Klasična arhitektura vekova silnih. Rukopis tog bogovečnog okteta. Povukoh se pred plemenitim, belim svodovima spokojstva. U daru molitve duhovnika ostah, pripijen u slasti nedoglednog etra. Kleknuh, […]
Dok sam bio mali svi su mi govorili da ne valjam ništa, al’ u šali. Onda me malo po glavi tapnu, „pametnice moja baš si pravo zlato“. Oko moga nosa bila je dilema, ponekad postane […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar