Nemoj mi vetre rasplitati kosu, u njoj sad hiljadu želja drema,
I nemoj mi šibati dušu,
za susret sa njim ona se sad sprema.
Jednom davno, obećanje je dao
da će po mene doći,
da u njegovim snovima prenoćim,
setne mi oči poljubiti i u svoj
zagrljaj namamiti.
Nemoj vetre, nemoj sada…
od tuge za njim da ti se jadam,
već me vini u visoko, u nebesa rajska,
da zazvoni moja sreća i od njega veća
i od tebe jača.
Neka zvoni, neka prašti, da je čuju zvezde sjajne,
da je slave i pronose, sreću moju neizmernu, radost moju bezvremenu.
Ostavite komentar