Sreća

Slađana Dimitrijević

Nemoj mi vetre rasplitati kosu, u njoj sad hiljadu želja drema,
I nemoj mi šibati dušu,
za susret sa njim ona se sad sprema.

Jednom davno, obećanje je dao
da će po mene doći,
da u njegovim snovima prenoćim,
setne mi oči poljubiti i u svoj
zagrljaj namamiti.

Nemoj vetre, nemoj sada…
od tuge za njim da ti se jadam,
već me vini u visoko, u nebesa rajska,
da zazvoni moja sreća i od njega veća
i od tebe jača.

Neka zvoni, neka prašti, da je čuju zvezde sjajne,
da je slave i pronose, sreću moju neizmernu, radost moju bezvremenu.

Slađana Dimitrijević

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*