Planine i mora, i Ti, nebeska reko,
što stojite hladno preda mnom i pogledima
svojim tražite u meni zrnce dobrote, ljubavi i poštenja
da pred vama položim test hrabrosti i krenem dalje.
Bespuća mi lome i dušu i telo,
hrabro i ponizno pred životom koračam.
Blagoslovena sam svojom žudnjom i željom da doprem daleko, do dna svoga bića.
Na tom putu se saplićem i padam, od svoje slabosti jačam.
Čeznem da vidim sjaj u daljini da me vodi i pridrži kad nemoćna klonem.
A, ti pusta željo, odnesi mu tragove mojih stopa i ako zna da sam mu blizu,
neka me sačeka i neka udahne novu snagu u mene a i ja ću u njega i da tako zajedno
stopimo svoje duše i tela, zanavek, zauvek.
Ostavite komentar