Kada me ugledaš, mislim da ćeš mi poleteti u zagrljaj,
da me stopiš sa zemljom, da smo jedno.
Znaš, koliko smo se tražili i vapili jedno za drugim,
bez kraja i početka , dodirivali se rubovima usana i izdasima kvasili lice.
Samo su obrisi ruku činili nevešto krug koji se mogao zvati zagrljaj, …tvoj zagrljaj.
Osluškivala sam tišinu da mi kaže,
zašto me nećeš, ne želiš… a ona je ćutala nema… bez odgovora i odjeka!
Pružila sam dlan da dodirnem tvoje lice
ali sam se opekla i uplašila saznanjem da si dalek,stran, nekako tuđ više nego moj,
a možda i nikada nisi ni bio moj, već sam samo ja bila tvoja i ničija više!
Kada me ugledaš, neće me biti
nestaću pred tobom bez traga.
Ostavite komentar