Oprosti mojim rukama,
što te grle tako snažno.
Kovane su u seljačkim mukama,
tamo gde ništa nije lažno.
Oprosti mojim očima,
što te gledaju tako milo.
Gledale bi i danju i noćima,
kad se noću ne bi snilo.
Oprosti mojim usnama,
što te ljube tako strasno.
Korakom dugim život korača,
posle možda biće kasno.
Oprosti srcu u grudima,
što nestašno je kao čigra.
Kad spozna dobro u ljudima,
od radosti stalno igra.
Oprosti suzama mojim,
što ne kvase mi obraze.
Pored tebe uspehe brojim,
a zaboravih na poraze.
Znam da me grliš srcem
i da oprostićeš uvek meni,
sva zlodela pod ovim suncem,
a oprostio bih i ja tebi.
Ljubav se ljubi da voli i prašta!
Bravo prijatelju!