Beše davno u tvome sokaku,
Dizalo se cveće iz zemlje plodne.
Kad bi’ uz te’ na svakom koraku,
Kad mislismo duše smo srodne.
Beše davno u tvome sokaku,
Kad vatreno Sunce palilo je tlo.
Jurismo se na cvetnom proplanku,
Kad od drugih skrivasmo se okolo.
Beše davno u tvome sokaku,
Kad od ljubavi uhvati te stid.
Tad mene ostavi u bedaku,
I sam pogled na te’
pomuti mi vid.
Beše davno u tvome sokaku,
Kad me ostavi samog kao pseto.
Kad se davih u suza brzaku,
Kad me boli svako bez te’ leto.
Beše davno u tvome sokaku,
Kad si moje parče neba bila.
Kad mi poželi zemlju laku,
Gde će ti duša, mila?
Ostavite komentar