Povlačim se u svoju samoću
tamo gde su ljudi moga kova
tamo gde se teško živi noću
od tišine i opasnih snova
Digao sam ruke od skandala
od prošlosti i pogrešnih želja
od lepote, izvora svih zala
od ljubavi i od prijatelja
Povlačim se a ostavljam ljude
u njihovoj zabludi od zlata
da me nađu kad i njima bude
zakucala samoća na vrata.
Volim te samo toliko koliko mogu da te prežalim Od težine reči vazduh se sabija i naša ljubav se puni ekrazitom Što god si dalje to je veći prostor što pripada nama i svet izgleda […]
Sa mnom je gotovo bilo onoga trena kad sam rekao Nemoj A ti si htela i htela A ja sam pitao Zašto A ti si rekla Zato zato i zato jer tako čini žena Ti […]
Nekad u davno doba preko dalekih gora prvo je ovamo došla šarena ptica roda Dugo je kružila sama iznad ove ravnice između Vučijaka i gore Motajice… Stizali sa svih strana iz svog starog kraja, kroz […]
Copyright © 2013 - 2025. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar