Našli smo je opet.
A koga to? – Večnost.
Val do sunca propet,
More uzneseno.
Dušo stražarice,
Šapnimo priznanje
Te ništavne tmice
I plamena danjeg.
Od svih ljudskih težnja
I opštih elana,
Slobodnih čežnja
Krilima si gnana.
Jer po tebi samo,
Žeravo od svile,
Mi Dužnosti znamo
Što nas stalno sile.
Tu nikakve nade
Preporoda nema.
Strpljen taj ko znade,
Patnja nam se sprema.
Našli smo je opet.
A koga to? – Večnost.
Val do sunca propet,
More uzneseno.
Ja kretah, s rukama u dva džepa šuplja; Imao sam čak i kaput idealni; U skitnji, o Muzo, bio sam tvoj stalni Zatočenik što u snu cvijet ljubavi skuplja. Rupom su zjapile hlače mi jedine. […]
Daleko od seljanki, od ptica i od stada, Pio sam, klečeći usred nekog vresa Medu nežnim leskama, pod zelenim maglama Smlaćenog popodneva… Osim nemog bresta, I ledine bez cveta, i neba punog tmice, Šta mogoh […]
To je zelen-rupa s raspevanom rekom što srebrne prnje poludelo kači O travu: tu sunce na bregu dalekom Blešti: to je dolac što penasto zrači. Otvorenih usta, tu mlad vojnik spava. Jastuk mu je plava […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar