Suton se sprema
Na obali
Rasut pesak zlatnog sjaja
Biser mu se krije od očiju
Jedino maleni prsti i
Malo oko ga može spaziti
Nije to obično oko
Već oko neobične Sutonove Zvezde
Sa rasutom kosom kao vila
Stopalima malim, nečujnim
Ispruženih ruku radovala se Smiraju dana
Trčala bi po zlatu
I kada bi je biser zadivio
Raširenih ruku tu lepotu
Uze sebi
A Sutonu od tuge ostade tmina
Zvezda prestade da sija
Jer je lepota
Bisera uzela njen Sjaj,
I ona
Postade zauvek njegova Školјka
Divno je biti divno nekome Čovek, ženi Žena, čoveku Jutro, danu Veče, noći Sreća, tugi On, ona Jedna Ljubav, lјubavlјu ovaploćena Božica Vezmar 1
Možda Kiša sakrije tvoje nebo Možda Gutlјaj kafe ostaviš Kao Znak da ćeš kap na njenim usnama biti Možda sretneš njenu misao Na napuklom pločniku Kišne ulice Svetla su jaka U očima Trenutak Postaješ kap […]
Ko smo mi U ovoj noći Bezlične senke Znak nemoći? Ko si ti Putnik u prolazu Ili tužna istina Paravanom sakrivena? Dolazi Karavan nesrećnih Tišina je glasnija U oku boli Sećanje Grč i suze U […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar