Moj si bila svemir, vasiona i ovozemaljski svet,
Dok tog sveta nije doš’o smak.
Što mi tebe uze, da li vredi Boga klet?
Surove propasti bejah nadomak.
Plavo nebo zameni sveta krah,
Kao na palubi velikog Titanika zavlada opšta panika.
Ne osetih nikakav strah u prvi mah,
Dok moj dah ne zaustavi sveta smak.
Ko obrusi vatru na ovaj moj svet?
Sve nišane u njega upreo.
Glavna meta plavi cvet,
Od desanta nije se odupreo.
Ovaj prokleti sveta smak
ne poštedi ni najbrži vlak.
Vlak sreće i ljubavi
kojeg prvog udavi.
Nadam se da ti sve laknu,
Onog trenutka kad moj svet maknu.
Dragi moj plavi cvat,
Uništi te sveta smak.
Ostavite komentar