Federiko Garsija Lorka – Najlepša poezija

Romansa o Luni

27/11/2013 prelepapoezija 0

Luna je, obla poput nara. ušla u kovačnicu. Dete je gleda, gleda. Dete je neprestano gleda. Luna u zraku ustreptalom širi ruke, otkrivajući raspusna i čista nedra od tvrdog lima. “Beži, oh! luno, luno, luno! […]

Pesma danu koji odlazi

27/11/2013 prelepapoezija 0

Kako mi je teško da te pustim da odeš,dane! Odlaziš pun mene a kad se vraćaš, ne poznaješ me. Kako mi je teško ostaviti na tvojim grudima moguća ostvarenja nemogućih minuta. U predvečerje Persej ti […]

Papirnata ptica

27/11/2013 prelepapoezija 0

O, papirnata ptico! Orlu dečiji s perom od sloga štamparskog, bez gnezda i bez druga! Ruke tajanstvom okriljene, ovilenjačene, sazdale su te u sobnom miru jesenje noći jedne kad umiru ptice, i dugi lelek kiša […]

Svetiljka

27/11/2013 prelepapoezija 0

Oh, kako je utonuo u misli plamen svetiljke! Kao indijski fakir zuri nemo u svoju sjajnu nutrinu od zlata i zamuti se samo kada sneva podneblja neka daleka, bez vetra. Zdral belo usijani kljuca semenka […]

Grad bez sna

27/11/2013 prelepapoezija 0

Ne spava niko na nebu. Niko, niko. Ne spava niko. Stvorovi mjeseca njuse i kruze oko koliba. Doci ce iguani zivi da grizu ljude sto ne sanjaju i onaj sto bezi srca razbijena srest ce […]

Pesnik moli svoju ljubav da mu piše

27/11/2013 prelepapoezija 0

Ljubavi moje krvi, smrti živa, nema, zalud očekujem reč pisanu tvoju i mislim s cvetom koji gubi boju, kad živim bez sebe, bolje da te nemam. Uzduh je besmrtan. Stena, mira puna, ne poznaje senu […]

Oproštaj

27/11/2013 prelepapoezija 2

Umrem li, ostavite balkon otvoren. Dete narandže jede. (Vidim sa svog balkona) Kosac žito kosi. (Čujem sa svog balkona.) Umrem li, ostavite balkon otvoren Federiko Garsija Lorka 2

Izlazak meseca

27/11/2013 prelepapoezija 1

Kad mesec izlazi, zvona nestaju, a javljaju se staze neprohodne. Kad mesec izlazi, more prekriva zemlju, a srce se oseća otok u beskraju. Niko ne jede narandže pod punim mesecom. A treba jesti voće zeleno […]

A posle

27/11/2013 prelepapoezija 0

Iščezavaju lavirinti što ih vreme stvara. (Samo pustoš ostaje.) Iščezava srce, izvor želja. (Samo pustoš ostaje.) Iluzija zore i poljupci, sve iščezava. Samo pustoš ostaje. Pustoš valovita. Federiko Garsija Lorka 10

Narcis

27/11/2013 prelepapoezija 0

Narcise. Tvoj miris i dno reke mirne. Zelim da uz tebe budem, cvete ljubavi, narcise. Setnim ti okom kruze vali i zaspale ribe, Ocima mojim leptiri i tice. Ti majusan a ja velik. Cvete ljubavi, […]

Nokturno

27/11/2013 prelepapoezija 0

Strahujem stalno od suva lisca i od livada kad pada rosa. Idem da spavam; ne prenes li me, srcem cu biti kraj tebe skoncan. Sta iz daljine to jeci? Ljubav. Vetar po oknu, ljubavi moja! […]

Federiko Garsija Lorka – biografija

27/11/2013 prelepapoezija 0

Federiko Garsija Lorka rođen 1898. u Fuente Vakerosu, provincija Granada, u Španiji, a umro je 18. ili 19. avgusta 1936. Studirao je književnost, slikarstvo i muziku što je sve kasnije došlo do izražaja u njegovom […]

Neverna supruga (žena)

25/12/2012 prelepapoezija 0

Povedoh je do reke misleći da je devojka, al bila je udata i imala je muža. Bilo je to u noći Svetoga Jaga, i skoro kao po dogovoru. fenjeri su se gasili, svetlaci su počeli […]